Sasvim je prirodno da osetiš određenu nelagodu ili strah pri pomisli na odlazak kod psihoterapeuta. Mnogi muškarci taj korak odlažu ne zato što im podrška nije potrebna, već zato što ne znaju šta ih tamo zapravo čeka. Neizvesnost, očekivanja i različiti „mitovi“ o terapiji česti su razlozi zbog kojih se odluka odlaže.

Ovi strahovi javljaju se kod ljudi najrazličitijih godina, iskustava i profesija. Zanimljivo je da i oni koji danas tvrde da im je terapija bila jedna od najkorisnijih stvari u životu često opisuju da su pred prvu seansu osećali napetost, nelagodu ili čak sumnju. Neki priznaju da im je nedostajalo samo malo da otkažu termin u poslednjem trenutku. Strah, međutim, ne znači da radiš nešto pogrešno — on samo pokazuje da ulaziš u prostor koji je nov i još ti nije blizak.

Strah od psihoterapeuta često je povezan sa brigom o tome kako će te neko doživeti, da li ćeš moći da pričaš o sebi ili da li ćeš uopšte znati šta da kažeš. Nekima je nelagodno zbog same ideje da govore o svojim osećanjima, dok se drugi plaše da će biti pogrešno shvaćeni ili da će „preplaviti“ terapeuta emocijama. Sve ovo spada u normalne reakcije kada si pred osobom koju prvi put vidiš i s kojom treba da pričaš o ličnim stvarima.

Važno je znati da je psihoterapeut profesionalac čija je uloga da obezbedi sigurno, nenametljivo i empatično okruženje u kome si prihvaćen bez osude i bez pritiska. Prvi susret nije test niti procena tvoje vrednosti. Zapravo, prvog puta TI si taj koji procenjuje da li ti terapeut odgovara i da li može da ti pomogne.

Zašto se uopšte javlja strah ako je terapija već toliko korisna?

Prema REBT pristupu, emocije poput straha i anksioznosti ne nastaju zbog same situacije — recimo, ulaska u psihoterapijsku ordinaciju — već zbog toga kako tu situaciju tumačiš. Upravo ta uverenja „boje“ tvoje emocije.

Neka od najčešćih iracionalnih uverenja su:

  • „Ako idem na terapiju, znači da sam slab.“
  • „Terapeut će me osuđivati.“
  • „Moram po svaku cenu da izbegnem teške emocije.“
  • „Ako se otvorim, neću moći da izdržim šta osećam.“
  • Tu su i brige o poverljivosti, društvena stigma, kao i uverenje da „ljudi treba da rešavaju svoje probleme“.

REBT ova iskustva normalizuje: strah najčešće potiče iz rigidnog, ekstremnog ili nelogičnog načina razmišljanja — a ne iz same terapije. Dobra vest je da se takva uverenja mogu preispitati, oslabiti i zameniti racionalnijim, fleksibilnim pogledima na stvari.

Kako možemo da  “umirimo” ova iracionalna uverenja, možeš videti u SLEDEĆEM ČLANKU.

Kako psihoterapija pomaže? 

Psihoterapija, a posebno REBT, ima dokazane benefite za mentalno zdravlje, na primer:

  • smanjenje simptoma anksioznosti i depresije
  • veću emocionalnu otpornost
  • fleksibilnije razmišljanje i zdravije reagovanje na stres
  • veću toleranciju na neprijatnosti
  • porast samoprihvatanja i životne satisfakcije

Evo i nekih konkretnih podataka:

  • Oko 75% ljudi na psihoterapiji se oseća bolje nego osobe koje ne idu na terapiju. (LINK 1)
  • Psihoterapija može smanjiti rizik ponovnog pojavljivanja simptoma za oko 40% u poređenju sa standardnim tretmanom (istraživani su bipolarni poremećaji). (LINK 2)
  • Kod depresije i anksioznosti, psihološke intervencije smanjuju rizik od vraćanja simptoma simptoma za oko 24%. (LINK 3)
  • Kod 65% klijenata postoji  poboljšanje ili potpuni oporavak tokom terapije, prema savremenim meta-analizama. (LINK 4)

Kako prevazići strah? (praktične REBT strategije)

REBT nudi niz tehnika koje pomažu da se strah razloži na manje, lakše korake.

1. Prepoznaj i ospori iracionalna uverenja

Zapitaj se:

  • „Koje tačno misli pojačavaju moj strah?“
  • „Da li je ovo uverenje logično ili korisno?“
  • „Šta mi pokazuje da ovaj strah možda nije u potpunosti realan?“

Zatim uvedi racionalnije misli, poput:

  • „Normalno je da sam nervozna/nervozan — ali mogu da podnesem tu nelagodu.“
  • „Traženje pomoći nije slabost, već znak hrabrosti i odgovornosti.“
  • “Vredi istolerisati početnu nelagodu, zbog koristi koja dolazi kasnije”
2. Upoznaj se sa procesom terapije

Kada razumeš osnove REBT-a (ili TA, konstruktivističke ili bilo koje druge terapije), biće ti dosta lakše da izabereš psihoterapijski pravac, ali i da se osećaš komfornije na terapiji. 

3. Izaberi terapeuta uz koga se osećaš sigurno

Izaberi onog terapeuta koji ti prija. Mnogi terapeuti nude besplatne probne pozive, pre nego što zaista kreneš sa terapijom. 

4. Počni kroz format koji ti deluje lakše

Možeš postepeno kroz online seanse ili kraće pozive da se upoznaš sa terapeutom i terapijom.

Kako doneti odluku?

Za početak terapije nije potrebno da se osećate savršeno spremno — potreban je samo jedan korak. REBT podseća da ne čekamo da neprijatnost nestane, već da učimo kako da funkcionišemo uprkos neprijatnosti.

Da rezimiramo

Strah od psihoterapije je mnogo češći nego što ljudi pretpostavljaju, a njegova pojava ne govori ništa o snazi ili slabosti pojedinca. U svojoj suštini, ovaj strah je prirodna reakcija na nešto novo, nepoznato i važno, na šta, budimo iskreni, izdvajamo određenu svotu novca. Kada razumemo da nelagoda ne potiče iz same terapije, već iz načina na koji tu terapiju zamišljamo i tumačimo, otvara se prostor za promenu.